Psalms 35

1Gospode! budi suparnik suparnicima mojim; udri one koji udaraju na me. 2Uzmi oružje i štit, i digni se meni u pomoć. 3Potegni koplje, i presijeci put onima koji me gone, reci duši mojoj: ja sam spasenje tvoje.

4Neka se postide i posrame koji traže dušu moju; neka se odbiju natrag i postide koji mi zlo hoće. 5Neka budu kao prah pred vjetrom, i anđeo Gospodnji neka ih progoni. 6Neka bude put njihov taman i klizav, i anđeo Gospodnji neka ih tjera.

7Jer ni za što zastriješe mrežom jamu za mene, ni za što iskopaše jamu duši mojoj. 8Neka dođe na njega pogibao nenadna, i mreža koju je namjestio neka ulovi njega, neka on u nju padne na pogibao.

9A duša će se moja radovati o Gospodu, i veseliće se za pomoć njegovu. 10Sve će kosti moje reći: Gospode! ko je kao ti, koji izbavljaš stradalca od onoga koji mu dosađuje, i ništega i ubogoga od onoga koji ga upropašćuje?

11Ustaše na me lažni svjedoci; što ne znam, za ono me pitaju. 12Plaćaju mi zlo za dobro, i sirotovanje duši mojoj.

13Ja se u bolesti njihovoj oblačih u vreću, mučih postom dušu svoju, i molitva se moja vraćaše u prsima mojima. 14Kao prijatelj, kao brat postupah; bijah sjetan i s oborenom glavom kao onaj koji za materom žali.

15A oni se raduju kad se ja spotaknem, i kupe se, kupe se na me, zadaju rane, ne znam zašto, čupaju i ne prestaju. 16S nevaljalijem i podrugljivijem besposličarima škrguću na me zubima svojima.

17Gospode! hoćeš li dugo gledati? Otmi dušu moju od napadanja njihova, od ovijeh lavova jedinicu moju. 18Priznavaću te u saboru velikom, usred mnogoga naroda hvaliću te:

19Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno, i namigivali očima koji mrze na me ni za što. 20Jer oni ne govore o miru, nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.

21Razvaljuju na me usta svoja, i govore: dobro! dobro! vidi oko naše. 22Vidiš, Gospode! nemoj mučati; Gospode! nemoj otstupiti od mene. 23Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.

24Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete. 25Ne daj da govore u srcu svojem: dobro! to smo htjeli! Ne daj da govore: proždrijesmo ga. 26Nek se postide i posrame svi koji se raduju zlu mojemu, nek se obuku u stid i u sram koji se razmeću nada mnom.

27Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu, i govore jednako: velik Gospod, koji želi mira sluzi svojemu! I moj će jezik kazivati pravdu tvoju, i hvalu tebi svaki dan.

28